Pravni saveti

• Zahtev za objavljivanje odgovora

  Reč je o reagovanju na tekst povodom izveštaja Državne revizorske institucije o poslovanju grada. U tekstu su navedeni nalazi revizora o poslovanju Turističke organizacije grada u 2010.god. o povećanju plata. Nakon objave direktor Turističke organizacije uputio je zahtev  da se list javno izvini za nanetu štetu  zbog navedenog teksta, jer u navedenom periodu (u 2010. godini) on nije bio direktor Turističke organizacije. U pismu se, pored ovoga tvrdi da list nije imao pravo da koristi logo Turističke organizacije bez saglasnosti organizacije i ovlašćenog lica za njegovu upotrebu uz pretnju da će „opteretiti tradicionalno dobre odnose neželjenim sudskim sporovima".

   

  Zahtev nije osnovan jer je u  tekstu naznačeno da je u pitanju poslovanje Turističke organizacije za 2010. godinu.

  Što se loga tiče, vi niste koristili logo da bi obležavali svoju robu ili usluge te je i u tom smislu  ovaj zahtev neosnovan.

  (Maj, 2012)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Objavljivanje odgovora na saopštenje

  Kao glavni i odgovorni urednik lista objavio sam saopštenje jedne političke opcije, koja ima odbornike u aktulenom sazivu SO. Objavljivanje saopštenja je izazvalo reakciju predsednika SO koji je uputio odgovor. Odgovor je objavljen u celini, ali se u jednom pasusu ticalo i samog čina objavljivanja, tj. zašto je objavljeno saopštenje (u njemu se zahteva ostavka predsednika SO). Na objavljeni odgovor predsednika, u narednom broju lista, objavio je komentar isključivo na deo njegovog odgovora koji se ticao lista. On nije komentarisao sadržinu kako saopštenja tako ni odgovor predsednika SO. Nakon ovoga, predsednik SO počinje da šalje izrazito uvredljiv odogovor u odnosu na list i mene. Da li sam dužan da objavim odgovor?

   

  Na osnovu ovih informacija, a pre svega imajući u vidu da je odgovor uvredljiv, možemo da zaključimo da on sadrži mišljenje o tome zašto su objavljene određene informacije tj. možemo da zaključimo da se njime ne osporava tačnost ili potpunost informacija koje su objavljane. U skladu sa odredbama Zakona o javnom informisanju urednik nije u obavezi da objavljuje odgovor ukoliko se njim ne osporava istinitost, potpunost ili tačnost prenosa informacije. Takođe, ukoliko se odgovor odnosi na mišljenje, a ne na tvrdnju o činjenicama, kao i ako odgovor ne sadrži tvrdnju o činjenicama, već mišljenje, ne postoji obaveza objavljivanja takvog odgovora.

  (April, 2013)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Šta je "pravo na odgovor"

  Šta znači „pravo na odgovor“ i na koji se način zaštititi od zloupotrebe ove institucije?

   

  Zakon o javnom informisanju predvideo je (u članu 47) da „lice na koje se odnosi informacija podesna da povredi njegovo pravo ili interes može od odgovornog urednika zahtevati da, bez naknade, objavi odgovor u kojem ono tvrdi da je informacija neistinita, nepotpuna ili netačno preneta“. Zakonom su predviđeni i slučajevi kada se može uskratiti objavljivanje odgovora (ukupno 19 razloga), a ako se odgovor ne objavi u odsustvu opravdanih razloga (koje sud ceni u svakom pojedinačnom slučaju), može se podneti tužba kojom se traži da se uredniku od strane suda naloži da objavi odgovor. Zloupotreba ovog instituta svakako ima, a kako se zaštititi zavisi od slučaja do slučaja. U jednom slučaju vođenom pred bivšim Okružnim sudom u Beogradu sud je tužiocu dozvolio da tri puta promeni sadržaj odgovora posle podnošenja tužbe, i na kraju uredniku naložio da odgovor objavi u tekstu koji je bio potpuno različit od onoga koji je urednik inicijalno dobio i čije je objavljivanje odbio iz razloga predviđenih zakonom. Vrhovni sud Srbije je, međutim, po žalbi ne samo ukinuo ovakvu odluku, nego ju je preinačio tako što je sam odbio tužbeni zahtev. Ono što je takođe važno znati u vezi sa odgovorom, jeste da on predstavlja institut koji za svoj cilj ima da omogući da se čuje i druga strana, odnosno da se iznesu i njeni činjenični navodi, a ne da otvori polemiku u kojoj će se sučeljavati mišljenja. Odgovor se ne mora objaviti ako se odnosi na mišljenje, a ne na tvrdnju o činjenicama. Odgovor se, takođe, ne mora objaviti ako ne sadrži tvrdnju o činjenicama, već mišljenje. Zakon priznaje i načelo jednakosti informacije i odgovora, što praktično znači da se odgovor objavljuje u istom delu glasila, u istom izdanju, u istoj rubrici, na istoj stranici, sa istom opremom, odnosno u istom delu emisije, kao što je bila objavljena informacija na koju se odgovara.

  (Novembar, 2012)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Objavljivanje odgovora

  Zbog objavljene vesti o krivičnoj prijavi koja je podneta protiv direktora javnog preduzeća, taj direktor je zahtevao objavljivanje odgovara na objavljenu vest, kojim je demantovao svoju i ukazao na odgovornost drugih lica. Onda je drugo lice, pomenuto u dematiju zatražilo objavljivanje odgovora, te je portal objavio i taj odgovor. Na kraju je direktor opet zatražio objavljivanje odgovora sada na drugi objavljeni odgovor što portal takođe objavljuje. Suština svih objavljenih odgovora je u odbijanju sopstvene odgovornosti i ukazivanju na odgovornost drugog ili drugih. Na rat odgovorima, odgovorili su opštinski funkcioner, njegova supruga i šurak, tužbom za naknadu nematerijalne štete protiv osnivača javnog glasila.

   

  Ovo je vrlo specificna situacija jer postoje dva ugla posmatranja. Sa jedne strane, postoji obaveza urednika da objavi (ili odbije ukoliko postoje zakonom predviđeni razlozi za to) objavljivanje demantija (u celosti ili dela dematija) i da prilikom izveštavanja da priliku da svako iznese svoju stranu određenog događaja. Uz sve to treba dodati interes javnosti i ubediti sud da u ovom slučaju preteže interes javnosti, a ne pojedinaca. Sa druge strane, postoji obaveza urednika da proveri sve informacije koje se objavljuju u mediju. Prvog argumenta bi se trebalo držati tokom postupka, dok će se za drugi argument vezivati tužioci. Pritom, zakon predviđa da urednik ima pravo da odbije demati ukoliko bi zbog sadržine odgovora njegovo objavljivanje moglo izazvati zabranu objavljivanja informacije, krivičnu ili prekršajnu odgovornost, ili građanskopravnu odgovornost prema trećim licima, pa će se tužioci, sasvim izvesno pozivati na to da je urednik mogao da odbije objavljivanje odgovora, a da ne trpi zakonske posledice zbog toga.
  Trebalo bi prikupiti i sve dokaze na okolnost da su objavjene informacije tačne i predočiti sve okolnosti koje su prethodile objavljivanju dematija.
  (Jun, 2014)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Objavljivanje dela demantija

  Da li mogu da objavim samo deo demantija koji mi je upućen iz pres službe gradonačelnika, a u kome se između ostalog iznose i stavovi, mišljenja i optužbe na rad mog medija? Da li moram da obavestim gradonačelnika da će biti objavljen samo deo demantija koji ispunjava uslove za objavljivanje?

   

  Imate pravo da objavite samo deo demantija u kojem se negiraju objavljene informacije i niste u obavezi da uputite bilo kakvo obaveštenje da ćete to učiniti, jer zakon jedino predviđa obavezu obaveštavanja u slučaju ako se novine izdaju, odnosno radio ili televizijska emisija objavljuje, u razmacima dužim od 30 dana.
  (Septembar, 2014)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Odbijanje objavljivanja demantija

  Da li bi, ukoliko medij odbije da objavi demanti, sud uzeo u obzir da je uzeta izjava od direktora bolnice koji nije dozvolio da lekar sam da izjavu, već je to učinio umesto njega?

   

  To nije jedan od razloga za odbijanje objavljivanja demantija, ali bi se na taj razlog mogli pozivati u slučaju da doktor tuži za naknadu štete i sud bi takav argument po našem mišljenju, svakako uzeo u obzir.
  (Jun, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao